Ni Beograd nije svačiji san – Ljubisav se vratio u rodni kraj, živi od poljoprivrede i proizvodi zdravu hranu

Brodarevo/Prijepolje/Beograd – Da je preživeti na proizvodnji zdrave hrane i opstati od svog rada na selu moguće, pokazuje primer mladog Ljubisava Gojakovića, koji se nakon završenog školovanja u Beogradu vratio u rodno selo Grobnice kod Brodareva. Krenuo je stopama svojih roditelja i počeo se baviti poljoprivredom. Danas, pod 15 plastenika proizvede na desetine tona paradajza, paprike i krastavaca koje plasira pored domaćeg tržišta i u nekoliko zemalja Evropske unije.

Po završetku Železničke škole, Ljubisav Gojaković radio je na primorju. Ipak, nostalgija ka rodnom zavičaju podstakla ga je da se vrati na “đedovo imanje“  u selu Grobnice u okolini Brodareva. Kako sreća prati odlučne i hrabre, tu se i oženio, dobio dvoje dece i kako kaže, živi pravu seosku idilu koju ne planira da napušta. Sa suprugom, majkom i ocem sada već obrađuje ozbiljnu površinu zemlje, a kako iz godine u godinu proširuje proizvodnju, često mu je potrebna i pomoć nadničara. Herbicide ne koriste, a kako kaže, sve radi motika i ruka.

– Imam 15 plastenika u kojima sadim krastavce i kornišone, razne sorte paprike poput somborke superior, kosovke, babure, belog bisera, ajvarke bulije;  tu je i paradajz – domaći jabučar i domaće volovsko srce, novi pink paradajz, dva nova turska hibrida i naravno po tradiciji, holandski amati i optimu koja se ovde sadi već godinama. Sadni materijal sami proizvodimo, s tim što seme poručujemo isključivo iz Leskovca – kaže Ljubisav.

Osim sto je jedan plastenik dobio preko fondacije Ana i Vlade Divac, ostalih 14 stekao je sopstvenim radom. Ono što zaradi ove godine, sledeće uloži u novi plastenik.  Rado bi unapredio proizvodnju, jer kako kaže, ovo su obični plastenici, ali to je ne moguće bez pomoći države i opštine .

– Zato što ovi proizvodi nisu na ceni. Vidite da se u Leskovcu baca paradajz u kontejnere, težak period je došao. Ako država i opština ne pomognu, iako nam je mnogo teže, nastavićemo sa proizvodnjom u ovim plastenicima, šta da se radi – navodi Ljubisav.

Svoje proizvode porodica Gojaković pretežno plasira u Brodarevu i Prijepolju, a nedavno su se povezali i sa kupcima iz Beograda i sa Zlatibora. Imaju svoju tezgu, dosta prodaju restoranima i marketima, mnogi im svraćaju i na imanje a velike količine šalju i za dijasporu. Nekada je bilo mnogo lakše raditi i živeti od poljoprivrede, priseća se Vukica, Ljubisavova majka.

– Kad bi postojale poljoprivredne zadruge kao nekad, pa da možemo uveče da predamo proizvode i zaradimo, onda bi lepo živeli. Ovako, kad čovek sam traži tržište i snalazi se, veoma je teško – kaže Vukica Gojaković, majka mladog poljoprivrednika, koja se pored rada u vrtiću bori da na svom parčetu zemlje obezbedi siguran dinar za svoju porodicu.

A dok roba ne stigne do krajnjeg potrošača, potrebno je mnogo rada, truda ali i sreće.

-Mnogo je teško dovesti do finalnog proizvoda ali kad to uspete, nije loše. Jedna porodica može solidno živeti od poljoprivrede. Možda se neće obogatiti, ali neće tražiti ni pomoć komšiluka za neke normalne životne potrebe- skromno odgovara Ljubisav.

Šansu da zaradi dodatni dinar Ljubisav je uvideo i u preradi povrća. Uvidevši da se sve više ljudi okreće zdravoj, organskoj ishrani, sa dva prijatelja oformio je udruženje preko koga će plasirati zimnicu, od povrća koje sami uzgajaju i za čiji kvalitet garantuju.

Opština Prijepolje raspisala je javni poziv namenjen poljoprivrednim proizvođačima za nabavku opreme i mehanizacije, a uskoro će biti raspisana još dva javna poziva za nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stoke i veštačkog osemenjavanja životinja. Biće to prilika da Ljubisav, koji do sada nije koristio opštinske subvencije, nabavi neku od potrebnih mašina.

Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu, Zoran Despotović, kaže da agrarni budžet za ovu godinu iznosi 26 miliona dinara, te da je prvim javnim pozivom za nabavku opreme i mehanizacije predviđeno 10,3 miliona dinara.

– Pravo učešća na konkursu, koji je otvoren do kraja jula, imaju poljoprivredna gazdinstva koja u minule tri godine nisu dobijala opštinsku subvenciju. Podsticajna sredstva su namenska i bespovratna i dodeljuju se u maksimalnom iznosu od 60% prihvatljivih troškova za investicije gde dobavljač nije u sistemu PDV-a odnosno 65% za dobavljača koji je u sistemu PDV-a. Maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 300 hiljada dinara – navodi većnik Despotović.

Tekst je nastao u okviru projekta “Poljoprivreda – proizvodnja zdrave hrane”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Prijepolje iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Prijepolje  u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media